Mi gradimo poslovne veze

Na ovoj stranici objavljeni su dostavljeni autorski tekstovi članova Udruženja e-Razvoj koji svojim sadržajem i značenjem daju doprinos misiji udruženja u građenju poslovnih veza, informacija, znanja i mišljenja među članovima i šire, a u cilju međusobnog boljeg poznavanja, razumevanja i jačanja poslovne, stručne i ljudske sinergije i poslovnih kompetencija.

 

Autor teksta: Srđan Milosavljević, član Udruženja e-Razvoj
Tekst dostavljen za objavljivanje: 17.12.2018. godine

Data centri  i  novo doba Edge Computing

Svedoci smo stalnog  rasta interneta i sa posebnom pažnjom usvajamo pojmove kao što je Internet of Things (IoT). Obim digitalnog saobraćaja povećava se velikom brzinom i sve je veće korišćenje programa zasnovanih na tzv. cloud-based aplikacijama i to su ključni tehnološki trendovi koji menjaju  sadržaj podataka data centara.

Da bi se zadovoljile ove potrebe povećava se  računarska snaga i skladištenje podataka postavljanjem na „ivicu „ mreže kako bi se smanjilo vreme transporta podataka i povećala dostupnost.  Edge computing donosi intenzivnu sadržinu podataka kao i aplikacije osetljive na kašnjenje bliže korisniku ili izvoru podataka.

Primena Cloud tehnologije dovodi sve više i više preduzeća u hibridne data centre bazirane na Cloud-u i Edge-u. Edge neizostavno utiče na smanjenje u fizičkoj veličini hibridnog data centra, međutim oprema u njemu postaje još kritičnija. To je zato što:

•  Sve je više aplikacija koje rade na Cloud-u pa je povezivanje sa Cloud-om ključno za nastavak poslovanja.

•  Postoji rastući zahtev korisnika kojima je neophodan “always on” pristup i ne mogu tolerisati prekid u radu.

Nažalost, većina data centara lošeg su dizajna, što dovodi do skupog vremena zastoja. Sistematski pristup evaluaciji raspoloživosti svih centara podataka u hibridnom okruženju je neophodan kako bi se osigurale investicije i obezbedio najveći povraćaj ulaganja.

Prefabrikovani mikro data centri su jednostavan način da se obezbedi sigurno, visoko dostupno okruženje na Edge-u. Svojim dizajnom i konstukcijom mikro data centri obezbeđuju sve potrebno: kao što su redundantni UPS-ovi, bezbedno organizovani rack-ovi, pravilno upravljanje kablovima, kontrolisana i upravljiva klimatizacija i protok vazduha, daljinski nadzor i povezivanje dvostruke mreže osiguravaju da sajtovi sa najvećim kritičnostima mogu postići dostupnost koja im je potrebna.

Autor: Srđan Milosavljević, M.Sc.E.E

Autor teksta: Dragiša Ivelja, član Udruženja e-Razvoj
Tekst dostavljen za objavljivanje: 16.12.2018. godine

Kao uvod u ovaj osvrt na značaj Udruženja e-Razvoja za mene kao člana naveo bih da sam upoznat sa idejom i delovanjem ove organizacije, sada već institucije.

Ideju o osnivanja Udruženja e-Razvoja i prve informacije saopštio mi je moj brat Slobodan Krstić koji je i začetnik ovoga uspešnog projekta.

Od samog početka delovanja e-Razvoja svideo mi se pristup ovome projektu, ozbiljnost i spremnost da se organizuje i napravi nešto ovako  u Srbiji.

Nisam imao ništa da dodam ili oduzmem, tako da sam se učlanio odmah na samom početku delovanja i rada.

Vremenom i aktivnim i upornim radom Slobodana Krstića, organizovanim druženjima raslo je interesovanje za naše Udruženje.

Mnogi napredni i vredni pojedinci kao i pravna lica postali su članovi Udruženja.

Na našim redovnim mesečnim druženjima ostvaruju se kvalitetni kontakti u jednoj opuštenoj atmosferi, ali u tome i jeste snaga i kreativnost delovanja našeg Udruženja.

Tim kontaktima se u prijatnoj atmosferi dođe do zajedničkih interesa, do nove mogućnosti za saradnju, do novog posla.

Dakle Udruženje e-Razvoj povezuje poslovno i ljudsko među članovima.

Ukratko, MI GRADIMO POSLOVNE VEZE.

Borba za veći profit je izražena u svim zemljama sveta i u svim društvima u svetu.

Jedan od uslova i mogućnosti ostvarivanja većeg profita su poslovne veze i povezivanje ljudi iz tog sveta.

Naše Udruženje kao jedinstveno u Srbiji okuplja sve napredne ljude na vodećim radnim mestima iz oblasti informaciono- komunikacionih tehnologija, sistema menadžmenta, dakle IT tehnologije i primene iste.

Naši članovi svojim znanjem i onim za šta su se opredelili da rade i da se bave time doprinose kreativnosti i većim mogućnostima na saradnji u oblasti za koju su stručni kao i da koriste razmenjena iskustva ili saznanja od drugih kolega naših članova.

U savremenom poslovnom okruženju digitalne tehnologije postaju  najznačajniji pokretač inovacija rasta konkurentnosti i izvor novih poslovnih prilika podjednako za velika, srednja i mala preduzeća.

Koliko  uspevamo da se dotaknemo mnogo toga naprednog, inovativnog i  novog u našem društvu, mislim da naše  Udruženje daje veliki doprinos u segmentu koji je svetski trend i biće sve više i više, a to su napredne tehnologije.

Ovaj moj osvrt sadrži i neke već poznate i rečene konstatacije o našem članstvu.

Mislim da to nije greška nego je samo pokazatelj da naše Udruženje radi kvalitetno i da se dotakne svih segmenata ove tematike, te je nemoguće reći nešto novo, a ne ponoviti se na nekim mestima.

Poslovne veze na kojima insistira naše Udruženje su baza za otvaranje novih mogućnosti i poslova.

Upoznavanje, razmena informacija uz kvalitetno druženje je u stvari organizovanje jednog broja stručnih ljudi koji mogu da daju veliki doprinos našoj zemlji.

Sinergija je jedna snaga koja nezadrživo vodi ka cilju, a naši članovi baš ovakvim načinom druženja ostvaruju tu sinergiju.

Za primer ni jedan IKT sistem kakav god bio bez sinergije sa organizacionim faktorima ne može da ima očekivan uspeh.

Na kraju bih rekao nešto gde ja sebe vidim u ovome cenjenom našem Udruženju e-Razvoj.

Već sam naveo da sam od osnivanja prisutan sa kraćim pauzama kao član Udruženja.

Od samog početka  dopala mi se ideja Slobodana Krstića o osnivanju e-Razvoja, ali nisam iskreno ni pretpostavio da će ovo naše članstvo, druženje i organizovanje poprimiti ove razmere.

Dakle treba verovati kvalitetnim ljudima.

Mojim prisustvom na našim druženjima sreo sam i razmenio dosta informacija o mojoj delatnosti i srodnim delatnostima sa kojim mogu naći zajednički interes.

Moja delatnost je proizvodnja tv programa, tv spotova, korporativnih filmova i serijskog i filmskog programa.

Moja tv produkcija je na tržištu elektronskih medija pod imenom MDM production Beograd, www.produkcijamdm.com.

Završio bih konstatacijom da je za mene čast, napredak i ostvarenje mnogih mogućnosti kao člana Udruženja e-Razvoja.

Posebno mi mnogo znači druženje i upoznavanje ljudi i novih članova, a i pored neverovatno napredne i nezadržive tehnologije za mene je čovek ispred svega.

Autor: Dragiša Ivelja

Autor teksta: Prof. dr Dejan Raković, član Udruženja e-Razvoj
Tekst dostavljen za objavljivanje: 12.12.2018. godine

O SVESTI I SLOBODNOJ VOLJI: OD NAUKE DO DUHOVNOSTI

Iako je svest dugo bila centralna tema filozofskih traktata od samih početaka filozofske misli, ili tradicionalnih ezoterijskih praksi Istoka i Zapada koje su postigle zavidan empirijski nivo kontrole izmenjenih stanja svesti uz značajne filozofsko-religi­ozne implikacije – prvi naučni pokušaji rasvetljavanja prirode svesti pojavljuju se tek u psihologiji druge polovine 19. veka (kroz razvoj psihofizike i teorija ličnosti, a potom u 20. veku kroz pokušaje utemeljenja još uvek kontroverzne eksperimentalne parapsihologije, koji su ipak poslednjih decenija doprineli holističkoj klimi za razvoj transpersonalne psihologije i integrativne medicine), u fizici s početka 20. veka (kroz razvoj kvantne mehanike i artikulisanje još uvek otvorenog problema kolapsa talasne funkcije i uloge posmatrača u ovom procesu), i u računarskim naukama druge polovine 20. veka (kroz razvoj veštačke inteligencije i koncepcije da se kompletan kognitivni proces može svesti na algoritam). Poslednje dve decenije Centar za istraživanje svesti Univerziteta Arizona u Tusonu organizuje godišnje multi-disciplinarne konferencije na temu svesti, jer istraživanje prirode svesti ponovo dolazi u fokus naučne javnosti zbog poten­cijalnih implikacija na mnoge oblasti nauke.

U medicini bi razumevanje prirode svesti moglo dovesti do rasvetljavanja holističke kvantno-informacione uloge akupunkturnog sistema i svesti u razvoju psihosomatskih bolesti i njihovog isceljenja i prevencije. U psihologiji bi se postiglo razumevanje mehanizma i uloge izmenjenih stanja svesti u sazrevanju ličnosti, kontroli kreativnosti, kao i transpersonalnih fenomena koji obično prate ova stanja. U biologiji bi se moglo pokazati da su granice interakcija između jedinki mnogo provizornije nego što je to do sada izgledalo, što bi bilo od značaja ne samo za adaptivne mehanizme na nivou čitavih bioloških vrsta, već i za dublje razumevanje značaja morala u ljudskoj populaciji. U fizici bi razumevanje prirode svesti moglo dovesti do dubljeg shvatanja fundamentalnih problema o ulozi posmatrača u kvantno-mehaničkom aktu mere­nja, što bi pokazalo da svest, prostor, vreme i materija interaguju na znatno dubljem nivou nego što se misli. U komunikacijama bi razumevanjem i kontrolom transpersonalnih interakcija mnoge sadašnje barijere mogle biti radikalno prevaziđene. U računarstvu bi razumevanje prirode svesti moglo dovesti do računara sa veštačkom svešću, koji bi funkcionisali na dubljim kvantno-mehaničkim principima. U filozofiji i religiji bi razumevanje prirode svesti, slobodne volje i transpersonalnih fenomena moglo dovesti i do razumevanja nekih krajnjih pitanja, koja su ostajala izvan domena teorijsko-eksperimentalnih metoda prirodnih nauka, i zato predstavljala predmet bolnih podela tokom istorije civilizacije.

U nastavku neke od pomenutih tema biće osvetljene iz ugla našeg kvantno-holografskog / kvantno-gravitacionog (KHKG) teorijskog okvira svesti i psihosomatike, što će verujem biti interesantno za čitaoce.   

1. Kolaps talasne funkcije: o svesti i slobodnoj volji 

Kada se govori o kvantnim procesima, termin kvantni se pre svega odnosi na diskretni element energije E u mikrosistemu, kojem se pridružuje fundamentalna frekvencija oscilacija ν, po slavnoj Plankovoj formuli E = hv, gde je h Plankova konstanta. Ova duboka veza između diskretnih energetskih nivoa i frekvencije oscilovanja leži u osnovi dualnosti talas / čestica, svojstvenoj za kvantne fenomene. Zakoni koji upravljaju ovim mikroskopskim kvantnim entitetima razlikuju se od onih koji upravljaju svakodnevnim klasičnim svetom, npr. kvantna čestica može postojati u više stanja ili više lokacija istovremeno, gde bi takve višestruke paralelne kvantne superpozicije alternativa (od kojih se svaka alternativa meri kompleksnim brojem) bile opisane matematičkom kvantnom talasnom funkcijom.

Još od samih početaka kvantne mehanike, u njoj je prepoznat tzv. problem merenja kao pitanje zašto ne opserviramo kvantne superpozicije u makrosvetu, gde bi videli objekte i čestice kao predmete na raznim lokacijama i u različitim stanjima. Tačnije, problem merenja je konflikt između dve fundamentalne procedure u kvantnoj mehanici. Prva procedura se odnosi na neprekidnu determinističku evoluciju kvantnog stanja, poznatu kao unitarna evolucija (opisana fundamentalnom Šredingerovom jednačinom). Druga procedura se primenjuje kada je vrši merenje na kvantnom sistemu ili opservacija kvantnog sistema, gde se kvantno stanje diskontinualno i probabilistički zamenjuje drugim kvantnim stanjem, poznato kao redukcija stanja ili kolaps talasne funkcije (opisano fon Nojmanovim projekcionim postulatom).

Taj konflikt je označen kao problem merenja (možda tačnije paradoks merenja), i njegova problematična priroda postaje manifestna kada razmatramo i samu mernu aparaturu kao kvantni entitet, koji je deo celokupnog kvantnog sistema koji se sastoji od originalnog posmatranog sistema zajedno sa ovom mernom aparaturom. Aparatura je sastavljena od istih kvantnih sastojaka (elektrona, fotona, protona, neutrona itd.) kao posmatrani sistem, i podleže istim kvantnim zakonima i opisuje se pomoću kontinuirane unitarne evolucije. Kako, onda, može diskontinualna i probabilistička redukcija da proizađe kao rezultat interakcije (merenja) između dva dela kvantnog sistema? To je paradoks koji u osnovi ukazuje da je kvantna mehanika ipak nekompletna teorija. Postoji više pokušaja da se reši ovaj paradoks, i neki uključuju različite objektivne redukcije (OR) u kojima postoji specifični objektivni prag koji uzrokuje redukciju kvantnog stanja. 

Osim toga, indeterminističke karakteristike slobodne volje ukazuju da (sa njom povezana) svest mora igrati suštinsku ulogu u kvantnom kolapsu talasne funkcije, jedinom indeterminističkom svojstvu kvantne mehanike, koji još ima manifestno otvorene probleme fizičke prirode nelinearnog kolapsa i relativistički nekonzistentnog trenutnog delovanja na daljinu nelokalnog kolapsa talasne funkcije.

Jedno od rešenja problema (nelinearnog) kolapsa predložio je Penrouz u gravitaciono-indukovanoj OR talasnog paketa (superpozicije kvantno-spletenih alternativa 'kvantni sistem / aparatura-okruženje'), u kojem gravitaciono polje 'aparature-okruženja' uključeno u superpoziciju kvantno-spletenih stanja 'kvantni sistem / aparatura-okruženje' implicira superpoziciju različitih prostorno-vremenskih geometrija, pa kada ove geometrije postanu dovoljno različite to implicira prestanak standardne probabilističke superpozicije stanja 'kvantni sistem / aparatura-okruženje' (kvantno nedefinisane u striktno razdvojenim prostorno-vremenskim geometrijama) pa Priroda mora izabrati jedno od njih čime izaziva OR talasnog paketa (za vreme obrnuto srazmerno veličini kvantnog sistema). A što se tiče nealgoritamskih kvantno-gravitacionih aspekata svesti, Hamerof i Penrouz su pokušali da potraže postojanje dovoljno izolovanih relevantnih makroskopskih kvantnih stepeni slobode u mikrotubularnim citoskeletalnim strukturama neurona (tako izbegavajući ultra-kratke OR-bazrane ’proto-svesne opservacije’ slučajnog okruženja!), kako bi se unitarna evolucija kvantne superpozicije mikrotubula održala do vremena orkestrirane redukcije od oko 25 ms (karakterističnog za γ-talase EEG-a, neurofiziološki korelirane sa svešću), što bi dovelo do trenutka svesnosti prema njihovoj tzv. Orch OR šemi.

Saglasno našem KHKG teorijskom okviru svesti i psihosomatike, slična OR talasnog paketa može imati kvantno-gravitaciono poreklo u minijaturnim prostorno-vremenskim wormhole-tunelima visoko neinercijalnih mikročestičnih interakcija u situacijama sličnim kvantnom merenju (potpuno ekvivalentnim, prema Ajnštajnovom principu ekvivalencije, snažnim gravitacionim poljima – u kojima se otvaraju wormhole-tuneli). Na pitanje kako je moguće da takvi visoko neinercijalni mikročestični procesi sa neizbežnim otvaranjem minijaturnih wormhole-tunela nisu bili uzeti u obzir unutar kvantne mehanike koja je uprkos tome ekstremno tačna teorija(?) – može se dati odgovor da jesu(!) ali implicitno u okviru fon Nojmanovog projekcionog postulata kako bi se dobila OR talasnog paketa u situacijama sličnim kvantnom merenju – implicirajući da je fon Nojmanov ad hoc projekcioni postulat baziran na kvantno-gravitacionim fenomenima, koji su na dubljem nivou od nerelativističkih kvantno-mehaničkih!

S druge strane, nelokalnost kolektivne svesti, kao džinovske prostorno-vremenske asocijativne neuronske mreže sa raspodeljenim individualnim svestima (koje su prema našem KHKG teorijskom okviru svesti i psihosomatike vezane za telesne akupunkturne EM-jonske kvantno-holografske neuronske mreže, i koje međusobno transpersonalno interaguju kvantno-gravitaciono u prelaznim stanjima individualnih svesti), može objasniti (prividno) trenutno delovanje na daljinu u (nelinearno) kvantno-gravitaciono indukovanoj i (nelokalno) kanalisanoj OR posredstvom kolektivne svesti. Istovremeno, analogija matematičkih formalizama Hopfildove asocijativne neuronske mreže i Fejnmanove propagatorske verzije Šredingerove jednačine – ukazuje na kolektivnu svest kao moguće ontološko svojstvo samog fizičkog polja sa različitim mikrokvantnim i makrokvantnim (i nebiološkim i biološkim, i realnim i virtuelnim) eksitacijama, što je i široko rasprostranjena teza istočnjačkih ezoterijsko / religijskih tradicija.

Naš KHKG teorijski okvir svesti i psihosomatike implicira i da kvantno-holografski hijerarhijski delovi nose informaciju o celini (što asocira na hinduistički odnos Braman / Atman, kao celine i dela u kome je sadržana informacija o celini, omogućujući suptilnu kvantno-informacionu spregu različitih hijerarhijskih nivoa u Prirodi, što podržavaju akupunkturni sistem i njegove projekcione zone (tzv. ECIWO holografska koncepcija) i otkriće kvantno-holografskog uticaja jezičke komunikacije na ekspresiju ćelijskog genoma (govornom-modulacijom obasjavajućeg-laserskog-signala), kao i poreklo čudesnih kreativnosti (Tesla i Mocart kao ‘studije slučaja’) i predestiniranosti životnih puteva i iskušenja (na šta ukazuju savremena iskustva hipnoregresija ali i iskustva tribalnih tradicija i tradicija Istoka i Zapada, uz isticanje da ih je moguće optimizirati duhovnim očišćenjem). Ako se to stavi i u kontekst holografskog principa saglasno kome je svaki 3D fizički sistem izomorfan holografskoj informaciji utisnutoj na njegovoj 2D površini, tada bi kvantno-holografska informacija o svakom telu mogla biti utisnuta i u odgovarajućem površinskom sloju astralno-mentalnog tela od vitalne energije (auri), kako se to tvrdi u različitim tradicijama.

Treba istaći da su mnogi transpersonalni fenomeni povezani sa svešću dobro dokumentovani – i čak praktično inkorporirani u psihosomatskoj energetskoj korekciji i da njihovo fizičko objašnjenje treba tražiti na samoj granici postojeće naučne paradigme. U našem KHKG teorijskom okviru svesti i psihosomatike pretpostavljeno je da su oni dubljeg kvantno-gravitacionog porekla (u prostorno-vremenski transcendirajućim visoko-neinercialnim snažno-gravitaciono-ekvivalentnim (prema Ajštajnovom principu ekvivalencije!) prelaznim stanjima svesti (iz visoko-dielektričnih telesnih u nisko-dielektrična van-telesna stanja!), baziranim na lokalno generisanim wormhole prostorno-vremenskim tunelima kvantno-gravitaciono stabilizovanim tzv. egzotičnom materijom (kvantne vakuumske fluktuacije u snažno zakrivljenom prostor-vremenu wormhole-tunela) sa anti-gravitacionim efektima (zaista opserviranim u transpersonalnim psihokinetičkim manifestacijama vitalne energije / prane / ćia!).

Alternativno, transpersonalni fenomeni se mogu interpretirati i kao kvantna spletenost između memorijskih atraktora individualne svesti i kolektivne svesti / okruženja (koreliranih posredstvom baziranog-na-svesti rezonantnog prepoznavanja / interakcije asocijativno-povezanih memorijskih atraktora individualne i kolektivne svesti), praćena telesno-indukovanim OR-povezanim stohastičkim procesom sa prethodno mentalno pojačanim dominantnim doprinosom fokusiranjem na odabrani memorijski atraktor individualne svesti. Pri tome treba ukazati i na kvantno teorijsku i kvantno gravitacionu korespondenciju (u tzv. teoriji struna) bilo kojeg kvantno-spletenog sistema (npr. Ajnštajn-Podoljski-Rosenovog koreliranog kvantnog para) i odgovarajućeg povezanog minijaturnog (ne-prohodnog) wormhole-tunela (tj. kvantno-gravitacionog Ajnštajn-Rosenovog mosta).

Egzotični aspekt ovih wormhole prostorno-vremenskih tunela i vitalne energije mogao bi se proširiti na akupunkturne kanale (krajnje neobičnog vakuumski-sličnog indeksa prelamanja u mikrotalasnom dijapazonu, sa vakuumski-sličnim spoljašnjim prilivom vitalne energije / prane / ćia, ukazujući da ovakav tip egzotične transpersonalne komunikacije obezbeđuje neprekidno-osvežavajuću interakciju između dve mentalno-adresirane osobe i time transpersonalno stabilizuje kvantnu-spletenost njihovih akupunkturnih sistema / svesti (odnosno sprečava rasplitanje njihovih makroskopskih kvantno-spletenih stanja OR-sličnom interakcijom sa njihovim lokalnim telesnim okruženjima – nasuprot situaciji u mikrosvetu gde nema takvih stabilizujućih mentalno-adresirajućih egzotičnih transpersonalnih efekata, pa se laboratorijski formirani kvantno-spleteni parovi čestica moraju dobro izolovati od okruženja kako bi se sprečila njihova kvantna-dekoherencija!).

2. Epistemološko-kognitivne implikacije  

Naš KHKG teorijski okvir svesti i psihosomatike ukazuje i na dva modusa spoznaje, prema jačini sprege svest-telo-okruženje: (1) slabo-spregnuti kvantno-koherentni direktni (u van-telesnim duhovno / kreativnim prelaznim i izmenjenim stanjima svesti, tipa molitve, meditacije, sanjarenja, lucidnih snova...) i (2) jako-spregnuti klasično-redukovani indirektni (u telesnim perceptivno / racionalno posredovanim normalnim stanjima svesti, tipa čulne percepcije, logičkog i naučnog zaključivanja...) – uz uslove uzajamne transformacije.

To objašnjava i principijelno neadekvatnu informacionu racionalizaciju svakog direktnog kvantno-holografskog duhovnog / religijskog mističnog iskustva (kao OR-sličnog kolapsa implicitnog poretka kvantno-spletenih (kvantno-holografskih) superpozicija stanja individualne i kolektivne svesti u eksplicitni poredak klasično-redukovanih stanja individualne i kolektivne svesti). I mogu pomoći da shvatimo da su sve naše parcijalne racionalizacije (klasično-redukovana mapiranja!) ipak samo aproksimacije fundamentalno-holističke stvarnosti (kvantno-holografske teritorije!) – a da su sve podele tragični nesporazum duhovno nezrele (istorijske) epohe civilizacije (jer, mapa nije teritorija!). S druge strane, konsenzusi mistika iste tradicije o sličnoj parcijalnoј racionalizaciji mističnih iskustava mogli bi se razumeti kao deo istog dominantno-kanališućeg trans-generacijskog kontekstualnog nasleđa pripadnika iste tradicije (jer se ne rađamo kao tabula rasa, na šta ukazuju savremena iskustva hipnoregresija i iskustva različitih tradicija!). U istom kontekstu treba pomenuti i višemilenijumsku kontroverzu o post mortem evoluciji duše, koja se verovatno odnosi na interpretativni epistemološki nivo racionalizovanja transpersonalnog prenosa mentalno-adresiranih opterećenja unutar postojeće generacije i dalje trans-generacijski na naredne posredstvom mreže kolektivne svesti, sa mogućim impresijama da se naročito jaki konflikti prenose kao ’ego-stanja’ koja ostavljaju snažan utisak prethodno proživljenih života. A kakva je ontološka spiritualna stvarnost – moglo bi ostati trajna kontroverza svakog principijelno ograničenog pokušaja ljudske racionalizacije!

Osim toga, neophodnost neposredne kvantno-holografske sprege individualne i kosmičke kolektivne svesti u opserviranju implicitnog poretka zahtevala bi slabu vantelesnu kvantno-komunikacionu spregu svest-okruženje, odnosno prethodno reprogramiranje svih psihosomatskih opterećenja (očišćenje od posesivnih ili hedonističkih emocionalno-mentalnih grehovnih / karmičkih veza sa svetom – koje bi kao opterećujuće ‘mentalne adrese’ dovodile do kvantnog projektovanja mentalno-kanalisane tunelirane svesti na odgovarajuće vantelesno okruženje, i time do klasično-redukovanog van-telesnog ekstrasenzornog opserviranja mentalno-adresiranog okruženja) – pa je u tom kontekstu i razumljiv napor mistika svih tradicija da kroz duhovnu praksu (molitvu, meditaciju, ...) prethodno očiste svest / dušu i tako dosegnu svoj konačni eshatološki cilj (Carstvo Božje, nirvanu, ...), odnosno post-mortem spasenje (bezgrešne, nevezane) duše dostizanjem ponovnog-sjedinjenja (re-ligare / yoga) sa duhovnim praizvorom. To ipak ostavlja prostor i za personalnu ljubav, čija najviša manifestacija jeste upravo sposobnost i spremnost za stalno i bezuslovno praštanje (voljenoj osobi, i zbog nje svima drugima, uključujući neprijatelje) u molitvi i (sa njom kvantno-holografski uzajamno povezanoj) životnoj praksi; slično se odnosi i na ljubav prema rodbini i prijateljima!  

Tako nauka zatvara krug, re-otkrivajući dva različita modusa spoznaje i istovremeno postavljajući i sopstvena epistemološka ograničenja – kako je to sačuvano milenijumima u šamanističkim tribalnim tradicijama ili kako je pre više od dva milenijuma opisao Patanđali u Joga sutrama, ističući da je mistično iskustvo (samadi) ’ispunjeno istinom’ i da je ono ’iznad zaključivanja i svetih spisa’, da bi početkom prošlog veka Berđajev u Filosofiji slobode razliku vere i znanja formulisao kao razliku dva načina saznanja, molitvom-posredovanog ’projavljivanja stvari nevidljivih’ i racionalno-posredovanog ’projavljivanja stvari vidljivih’.  

3. Psihosomatsko-duhovne implikacije  

Naš KHKG teorijski okvir svesti i psihosomatike ukazuje i na tri linije fronta integrativne psihosomatske medicine: (1) duhovnost i cirkularne (psiho / energetske) terapije iz svih relevantnih meta-pozicija, sa potencijalnom mogućnošću trajnog uklanjanja uzajamnih memorijskih atraktora na nivou kolektivne svesti; (2) (kvantno) holistička medicina i ne-cirkularne (psiho / energetske) terapije, koje privremeno uklanjaju memorijske atraktore na nivou akupunkturnog sistema / individualne svesti i sprečavaju ili ublažavaju njihovu somatizaciju, kao posledicu nemara na prvom nivou; (3) konvencionalna simptomatska medicina, koja kroz imunologiju, farmakologiju, preventivnu dijagnostiku i hirurgiju na telesnom nivou sprečava ili ublažava somatizovane posledice nemara na prva dva nivoa.

U tom kontekstu, cilj svih holističkih pristupa i tehnika baziranih na akupunkturi i svesti bilo bi biorezonantno pobuđivanje nekog psihosomatski poremećenog EM kvantnog stanja (akupunkturnog palpatorno bolnog / psihički traumatskog) tako omogućujući da se njegov početni memorijski atraktor pobuđuje (slično odgrevanju u veštačkim neuronskim mrežama) i postaje sve plići i širi na račun produbljivanja (energetski-dominirajućeg) atraktorskog zdravog stanja (akupunkturnog palpatorno bezbolnog / psihički beztraumatskog). Tako modifikovano stanje akupunkturnog sistema / svesti se potom kvantno-holografski projektuje na niži kvantno-holografski ćelijski nivo, sa uticajem na promenu ekspresije genoma, kao veoma značajan element povratno-spregnute bioinformatike, od nivoa akupunkturnog sistema / svesti do nivoa ćelije, tzv. 'downward causation'.

Posebno treba istaći, da nužne aktivnosti na drugom i trećem nivou, uz zanemarivanje prvog nivoa, imaju za posledicu dalje transpersonalno prenošenje memorijskih atraktora na nivou individualne i kolektivne svesti u ovoj i narednim generacijama, samo nagomilavajući kvantno-holografska nelokalna opterećenja koja prouzrokuju potom ne samo bolesti, već i međuljudske sukobe, ratove i druga stradanja! Naime, spontane transpersonalne komunikacije sa razmenom informacija u prelaznim stanjima individualne svesti imaju negativne psihosomatsko-spiritualne efekte, jer nužno dovode do globalnog trans-generacijskog povećanja psihosomatskih opterećenja na nivou makroskopske kvantne prostorno-vremenske mreže kolektivne svesti – što predstavlja karmički / grehovni 'motor istorije'. Jedini fenomen koji smanjuje ova opterećenja je sve-praštajuća molitva i sebi i drugima (bližnjima, neprijateljima, umrlima) – verovatno posredstvom istovremeno spiritualno-eksitovanih-vakuumskih makro-kvantnih porcija vitalne energije (slično spiritualno-pobuđenim i mentalno-kanalisanim Ajurvedskim, Ćigong, Reiki i modernim iskustvima lokalnog i transpersonalnog isceljenja) u molitvom-povezanim osobama, kao (OR-slične) kvantno-gravitacione in-determinističke intervencije u (intrinsično unitarnoj!) kvantno-holografskoj evoluciji kolektivne svesti! Čini se da zato hrišćanstvo toliko insistira na pokajanju i praštanju, što predstavlja odraz spiritualne zrelosti osobe: to implicira obavezu duhovno zrelijih osoba da kroz molitvu pomažu u rasterećenju misaono / emocionalnih konflikata, i onda kada su one same žrtve sukoba, insistirajući samo na ličnom pokajanju i praštanju, što jedino vodi trajnom rasplitanju konflikata.

Na istoj liniji, interesantno je budističko tumačenje karme, koja nastaje ne kao rezultat spontane čovekove reakcije na trenutnu životnu situaciju, već kao rezultat potonjeg svesnog opravdavanja svoje reakcije prema drugima u toj situaciji. U kontekstu kvantno-holografski predestiniranog životnog programa (kako sugerišu savremena iskustva post-hipnotičkih regresija, ali i iskustva raznih tradicija) to ima puno opravdanje jer svi mi (ne-svesno!) reagujemo na trenutnu programski-konfliktnu životnu situaciju (nekoliko stotina milisekundi pre nego što je osvestimo!), ali zato odmah potom imamo priliku da (svesno!) trajno raspletemo postojeći trans-generacijski konflikt! Dodajmo, imajući u vidu ulogu mentalno opterećujućih sadržaja u post-mortem spiritualnoj evoluciji duše umirućeg (pomenimo transpersonalne kolektivne nivoe svesti 'Bardo ravni' u tibetanskoj tradiciji ili 'Mitarstva duša' u hrišćanskoj tradiciji), da to implicira i značaj molitve za dušu umrlog sa mogućnošću uticaja na spiritualnu evoluciju duše umrlog, ali i na trans-generacijske preferencije za individualnu i / ili kolektivnu budućnost potomstva (sa retroaktivnim trans-generacijskim rasplitanjem misaono / emocionalnih konflikata, kako sugerišu nelokalne-manifestacije eksperimenata sa molitvom – koje imaju sličnost sa kvantnim merenjima sa odloženim izborom i dodatno ukazuju na kvantne korene svesti!).

To ostavlja najveći prostor za slobodnu volju i uticaj na buduće preferencije – što evoluciono veoma povećava odgovornost i svakog pojedinaca i celog ljudskog roda! Naime, pošto nema van-kosmičkog okruženja da tera kvantno-koherentno stanje povezane-sa-poljem kosmičke kolektivne svesti i komplementarnog ’čestičnog’ kosmičkog okruženja na ne-unitarnu-OR – gore predloženim mehanizmom molitve se (intrinsično ne-unitarno!) postavljaju neophodni novi granični uslovi bez uzajamnih mentalno-opterećujućih adresa – pa se može zaista reći da sve-praštajuća molitva predstavlja biofizičku osnovu optimizacije (kvantno)holističke globalne psihosomatike kolektivne svesti (i komplementarnih dolazećih individualnih i kolektivnih događaja)! Dodajmo da i meditativna vizualizacija (intrinsično ne-unitarno!) postavlja nove (OR-slične) kvantno-gravitacione granične uslove, ali za razliku od molitve ne uklanja istovremeno mentalno-opterećujuće adrese, već energetsko-informaciono balansira samo konkretnog klijenta (pa je otuda u takvim situacijama neophodno raditi cirkularnu meditativno-isceljujuću vizualizaciju i iz meta-pozicije drugog uključenog u postojeći konflikt, čime se slično molitvi uklanjaju istovremeno mentalno-opterećujuće adrese)!

4. Umesto zaključka: o trans-generacijskim programima i slobodi optimizacije 

Majkl Njutn, čuveni američki transpersonalni hipno-regresoterapeut, u svojim knjigama piše o brojnim psihoterapeutskim iskustvima iz hipnoregresija, sa sistematizovanim porukama njegovih klijenata da naše glavne životne lekcije i mogućnosti optimiziranja inače predestiniranih životnih programa, leže u duhovnoj sferi. Čitanje i prikaz Njutnovih knjiga donelo mi je posebno zadovoljstvo, zbog brojnih značajnih asocijacija i implikacija o korespondenciji opisivanih iskustava i teorijskih predviđanja našeg KHKG teorijskog okvira svesti i psihosomatike: (1) pominjanje isključivo transpersonalno-tunelirajućih spiritualnih komunikacija, bez prostorno-vremenskih barijera (u skladu sa našim teorijskim predviđanjima); (2) duša transpersonalno bira par budućih roditelja, između nekoliko ponuđenih alternativa koje prethodno pažljivo opservira sa svim detaljima budućeg života (ukazujući u skladu sa našim teorijskim predviđanjima da je na telesnom nivou život predestiniran postojećim graničnim uslovima na nivou kosmičkog polja / kolektivne svesti); (3) napravljenim izborom roditelja život nije potpuno fiksiran, već se duhovnim sredstvima može optimizirati (unoseći nove granične uslove na nivou kosmičkog polja / kolektivne svesti u skladu sa našim teorijskim predviđanjima, što ukazuje na fundamentalni značaj duhovnosti kao izvora najveće slobode za optimiziranje inače predestiniranih životnih programa – uz pažljivu kontrolu i reakcija na tekuća životna iskušenja kako se ne bi dodatno produbljivali postojeći konflikti); (4) iako pomenuta iskustva bude jake asocijacije na reinkarnaciju, ipak neke tamošnje spoznaje ukazuju i na mogućnost prenosa informacija istih sadržaja svesti na više mesta tokom vremenski preklapajućih životnih perioda (implicirajući u skladu sa našim teorijskim predviđanjima da se radi o trans-generacijskom prenosu nakupljenih informacija, sa impresijama da preneti konflikti ostavljaju snažan utisak prethodno proživljenih života).

U kontekstu pomenute (trans-generacijski) predestinirane kvantno-holografske slike kolektivne svesti (kako sugerišu i iskustva raznih tradicija, ali i nesvesne reakcije na trenutnu programski-konfliktnu životnu situaciju nekoliko stotina milisekundi pre nego što je osvestimo!), čini se da je iracionalno biti ljut na životni program (prethodno prenatalno slobodno izabrani), ali je takođe neracionalno ne optimizirati ga (duhovno-praštajućim prihvatanjem sebe i svoga okruženja), doprinoseći kako sopstvenom duhovnom rastu tako i rasterećenju svog trans-generacijskog mentalnog okruženja (što je temeljno pitanje i mentalne higijene i građanske pristojnosti, odnosno i duhovnog i građanskog morala)!

Sva do sada pomenuta istraživanja na liniji su ponovno probuđenog naučnog interesovanja za fenomen svesti, uz nagoveštaje pojave velike sinteze dva modusa spoznaje – gde uloga svakog pojedinca postaje nezamenljiva zbog uticaja i brige za kolektivno mentalno okruženje, što je fundamentalno pitanje i duhovnog i građanskog morala. To ukazuje na puni značaj holističkog obrazovanja i ponašanja, demonstrirajući neophodnost redefinisanja globalnih edukativnih / informacionih / političkih ciljeva, sa preorijentacijom prema holističkim blagim akcijama za globalna rešenja svetskog društva rizika.

Odlučujuću ulogu u ovom procesu mogle bi da odigraju sve verske zajednice i transpersonalne duhovne prakse, kultivišući duhovni moral i apsolutnu toleranciju (ne deklarativnu, kao do sada kroz istoriju!), kao meru ponašanja pojedinaca iz perspektive smrti, odnosno količine generisanih i nereprogramiranih psihosomatskih konflikata do trenutka smrti, koja određuje spiritualnu evoluciju duše umrlog ali i preferencije za budućnost potomstva – što je moguće značajno izmeniti jedino kroz kolektivno upražnjavanje sve-praštajuće molitve, i sledstveno globalno rasterećenje kolektivne svesti.   

Preporučena dopunska literatura 

D. Raković, pdf-link http://www.dejanrakovicfund.org/prezentacije/2018_SVEST_&_SLOBODNA_VOLJA.pdf (i video-link http://www.dejanrakovicfund.org/video21.html, u okviru Tribine PTT muzeja "Velike sinteze u nauci"), i tamošnje reference.                                                                                                      

ON CONSCIOUSNESS AND FREE WILL: FROM SCIENCE TO SPIRITUALITY 

Abstract. The subject of this review is extended quantum-holographic / quantum-gravitational theoretical framework for consciousness and free will. The presented framework might have significant epistemological-cognitive and psychosomatic-spiritual implications, providing better understanding of transpersonal origin of quantum-informational psychosomatic processes in integrative medicine and transpersonal psychology. This is in line with awakened scientific interest in researching the nature of consciousness in past decades, with indication of the grand synthesis of scientific knowledge in the field of consciousness and millennia experiences of the spiritual traditions - where the role of each individual becomes irreplaceable due to influence and care for collective mental environment, leaving the largest space for free will and fundamentally enhancing significance of spiritual morality.

Autor: Prof. dr Dejan Raković

Autor teksta: Boško Nektarijević, član Udruženja e-Razvoj
Tekst dostavljen za objavljivanje: 12.12.2018. godine

Većina ljudi koje upoznajem ne razume vreme u kome u živimo ni procese koji oblikuju sliku sveta, njihovo shvatanje ‘realnosti’. Dakle probaću da vam približim kako vidim svet i šta su ključevi uspeha. Sa istom pričom sam otvorio panel o Inovacijama krajem prošle godine u Vašingtonu, na konferenciju koji je organizovala Harvardova mreža za Adaptivno Liderstvo.

Svet možete podeliti na tri grupe ljudi: Prva grupa se sastoji od ljudi koji su vlasnici sveta. Tokom poslednjih američkih izbora Berni ih je zvao 1%. Ljudi koji su vlasnici velikih koorporacija i imaju dovoljno kapitala da žive od kamata i povraćaja koji dobijaju na investicije.

Za njih je trenutno možda najlepše vreme u istoriji čovečanstva. Od pada Berlinskog zida, na svetu je ostala samo jedna ‘super sila’ i mehanizmi ‘novog svetskog poretka’ su stavljeni pod kontrolu Prve grupe ljudi. Kao što možete da vidite, u poslednje vreme sve agresivnije ukidaju bilo kakve strukture moći koje nisu u potpunosti pod njihovom kontrolom i koje na rade na tome da se njihov profit zaštiti i maksimalno uveća.

Posebno na Balkanu je osetna promena koju prolazimo u poslednjih 30 godina iz vremena bivše Jugoslavije. Prva grupa je uspostavilia potpunu kontrolu nad našim trzištima, de-indstrijalizovali su zemlju, rasturili sve kapacitete za proivodnju koji su mogli da smetaju da prizvodi njihovih kompanija dominiraju tržištima, opljačkali su sve vredne resurse za bagatelne cene, ukinuli bilo kakvu vladavinu zakona, ili institucija osim svojih i kontinuirano sprovode pljačku, akomuliraju enormne profite tako što eksploatišu resurse , trzšita i što je često najbolnije, eksploatišu  ljude.

Za Prvu grupu inovacije su dobre samo u onoj meri u kojoj doprinose njihovim interesima, da prave enormne profite na tuđ račun. Spremni su da investiraju u one inovacije koje bi bile ‘sveti gral’ za njih lično: osiguranje svoje dominacije i sprovođenja svojih interesa.

Druga grupa su ljudi koji upravljaju sistemima i strukturama moći. Ove ljude postavljaju i biraju iz Prve grupe na pozicije da upravljaju vladama nacionalnih država, političkim partijama, velikim međunarodnim korporacijma, oružanim snagama, kriminalnim mrežama, bezbednosnim strukturama, medijima, i sl. Svi politčiki lideri Balkana i kasnije svi pripadnici vlasti na višim pozicijama spadaju u ovu grupu.

Druga grupa uživa velike privilegije u odnosu na ostatak sveta, ima najčešće ugodan život iznad zakona, ali se suočavaju sa oštrim takmičenjem i konkurencijom da očuvaju sopstvene pozicije, jer u drugoj grupi ljudi veruju da nemaju dovoljno akomuliranog bogatstva da osiguraju sopstvenu egzistenciju, nego moraju da se bore za svoje pozicije i moć. Svesni su da nemaju moći da se sačuvaju osim kao ‘namesnici’ ‘janjičari’ sistema.

Dakle druga grupa je tu da osigura sebi i prvoj grupi dominaciju u pogledu uticaja, moći i enormne profite. U drugoj grupi je ‘razumevanje’ i pogled na inovacije podeljen u zavisnosti na kakvim se pozicijama ljudi nalaze. Ne retko su u drugoj grupi ljudi koji ne razumeju duboko procese oko sebe, ali su pre svega podobni da sprovode tuđu volju. Karakteristične osobine raspoznavanja pripadnika druge grupe je bahatost, primitivizam, neznanje, arogancija, manipulacija i verovanje da su elita. Pri čemu ih istinska elita vazda tretira kao podmukle i opasne primitvce i kriminalce, kakvi zaista jesu.

Sve strukture moći i biznisa su manje više hijerarhiske, pa oni koji su bliže vrhu hijerarhije imaju manje simpatija prema inovacijama koje mogu ozbiljno da promene situaciju na tžištu ili strukturama moći. A oni koji su na nižim lestvicama struktura moći, promene deluju kao prilika da brže napreduju i osiguraju sebi više pozicije i veće ‘zarade’.

Svaki proces promena je opasan za vrh piramide, jer pruža priliku da se menja sistem. Stoga najčešce samo oni na najnižim pozicijama podržavaju takve inovacije koje mogu da uzdrmaju sistem. Što smo bliže vrhovima moći jasnije je da tu vladaju sasvim druga moralna pravila od onih koje nam nameću idologije, religije ili škole i da je moral podređen kratkoročnim interesima klase, uvećanja kontrole i moći, privilegijama, egocentričnosti i hedoniznu. Naravno, velike manipulacije se koriste da se ubedi većinski deo čovečanstva kako prva grupa i vrh druge grupe (tj. novi svetski poredak), nije obavešten ili ne razume šta radi. Razumeju jako dobro šta rade, svesni su da beskrupolozno ubijaju, pljačkaju i prave od ljudi roblje i jeftinu radnu snagu. Svesni su nasilja koje sprovode i uživaju u tome. Naravno to rade uz osmeh, uživajuci pre svega u svojim privilegijama.

Da objasnim šta je sistem. Ako ne sprovodiš svoju volju slušaš tuđu. Trećeg nema. Dakle sistem se sastoji od razlicitih struktura koje imaju za cilj da kontrolišu ponašanje ljudi. Ali ne sa ciljem da se obezbedi ‘pravda ili vladavina zakona’ što su medijske manipulacije. Najveći broj struktura radi na tome da kontroliše informacije, znanje, verovanja i da prizvodi sliku sveta, kakva odgovara vrhu piramide i kontinuiranoj nasilnoj pljački, eksploataciji i robovlasnistvu. Obaraju cenu roblja. Pre nepunih dvesta godine to smo otvoreno zvali ‘roblje’, a procese ‘imprerijalizam’. Međutim, danas se borba prenela na novo pojedinca i njegovu svest. Stoga se većina onih koji su roblje ne shvtaju da jesu, jer za njih izmišljaju stalno nove ‘reči’ umesto roblje. Većina prihvata svoje nesrećne sudbine i ropstvo bez prislie usled iracionalnih ubeđenja da će njihove žrtve na nekom drugom svetu doneti raj i lepši život. Prvoj grupi je naravno jasno da sada žive i stvaraju svoj Raj sada svakoga trenutka i maksimalno uživaju u životu i eksploataciji drugih – koja doprinosi ‘kraljevskim’ osećanjima. 

Za razliku od Marksa verujem da novac nije ekvivalent ljudskog rada. Novac je ekvivalent Moći. A Moć može da bude poziciona, kontrola resursa, kontrola ljudi, znanja, ponašanje, slava, sila itd. te je i novac lako pretvoriti u poziciju ili silu ili obrnuto. Čovek koji se nađe u sistemu nema izbora osim da radi na tome da uvećava svoju moć. Putevi moći su doduše tema drugih predavanja koje držim i zahtevaju više vremena.

Inovacije koje menjaju sistem, zahtevaju jezikom programera da ‘hakujete’ sistem,  kako bi uspostavili kratkotrajne monopole nad onim tržištima gde sistem još uvek nije uspeo da nametne svoje strukture pljačke. Altrenativno možete da budete ‘inovatori’ ili lideri koji pokušavaju da pomognu sistemu da bude efikasniji u kontroli i pljački, ali je u toj oblasiti velika konkuencija vezara, poltički podobnih, bezbenosno podobnih itd. dakle ‘vezara’ gde sistem može da pozicionara svoje.

Treća grupa to smo mi. Tj. to ste vi. Nažalost, većina ljudi koji budu citali ovaj tekst neminovno je poreklom sa teritorije Jugoslavije, zbog jezika pre svega i spada među one kojima se vlada i one koje nasilno ili dobrovoljno pljačkaju.

U trećoj grupi vladaju shvatanja kako nove tehnologije i inovacije mogu da doprinsu očuvanju i zaštiti zdravlja, višem kvalitetu života, vladavini zakona, socijalnoj pravdi, zaštiti ljudskih prava i sloboda, domokratiji, pristupu tržištima ili kapitalu, bez kojih su odavno ostali i oslobođeni od ropstva. Ili kako inovacije mogu da budu sveti gral, ‘izlaz’ za sopstveno bogaćenje i slobodu i zaštitu. Neretko u trećoj grupi ljudi ne razumeju jasno da ih sistem veoma svesno i dugo eksploatiše kao roblje. Vidim puno onih koji su želeli da edukuju narod, razviju svest o tome itd. I gomilu onih koji su već usvojili ‘moral elite’ dakle sitnih i krupnijih kriminalaca, iako nemaju Moć koja bi mogla da ih drži iznad zakona i kontrole sistma. 

Lep primer su ekipe koje veruju da mogu da se obogate na ICT-ju. Za sada su se obogatili oni koji su bili bliski struktirama moći, na poslovima proširenja kontrole. Posebno nasilnog uvođenja dominacije multinacionalnih kompanija na lokalna tržišta. I oni koji su kao jeftina radna snaga živeli bolje nego roblje, prodajući ‘unapređenja sistema’. Relativno je malo onih, ako ima ikoga, ko je uspešno hakovao sistem, tj. uzeo moć i novac od sistema da sprovodi sopstvenu volju, suprotno intersima sistema, ili električni bickli. Interesantno mi je bilo da analiziram kako sistem nespretno pokušava da nađe načine kako da pljačka i kontroliše ovo novo tržište.

Dakle za treću grupu, znanja i veštine ‘kako’ da hakujete sistem su presudne, ukoliko ne želite da budete kriminalci, a želite da stvorite ekstra profite, da živite ‘normalno’ ili bolje rečeno da ne budete roblje. Najlakše je da igrate na ‘ne-efikasnost’ hijerarhiskih struktura, kojima upravljaju podobni primitivci i kriminalci, pa se kao mrežna struktura ili mala felsibilna struktura provučete ispod radara, da zarađujete na onim segmentima u kojima sistem nije uspeo još da uspostavi strukure za kontrolu i pljačku.

Moja najuža specijalnost su EU programi, fondovi za srednja i mala preduzeća i inovacije. Ali više o tome u nekom drugom postu ili možete da pogledate snimke treninga i predavanja koji su već na netu.

Autor: Boško Nektarijević

Autor teksta: Rajko R. Karišić, član Udruženja e-Razvoj
Tekst dostavljen za objavljivanje: 11.12.2018. godine

"Ars longa, vita brevis"

(Hipokrat)

 

Ovu poznatu izreku u prevodu "Umetnost je duga (večna), život je kratak" napisao je poznati grčki lekar Hipokrat, koji se smatra i ocem medicine, još pre nešto više od 2.300 godina na početku svojih "Aforizama".

Danas, posle toliko godina, shvatamo koliko je bio u pravu. Istini za volju kroz sve te minule vekove i milenijume čovek je bio prolaznog karaktera, onoliko koliko mu je životni vek dozvoljavao, dok je umetnost, dela čovekovih ruku i uma, opstajala i do današnjih dana. Danas, kada smo suočeni sa neverovatnim napretkom tehnologije u svim oblastima ljudskog života, neminovno se postavlja pitanje "Gde je umetnost?" i "Šta je to sada umetnost?". Odgovori na ova pitanja su zaista kompleksni, a dobijanje odgovora zavisi od toga ko ih daje i sa koje tačke gledišta. Jedno je sigurno, današnji tehnološki napredak, pogotovo u sferi digitalizacije, omogućava nam pristup mnogobrojnim podacima u neverovatno kratkom vremenskom intervalu pri čemu o dobijenom komforu ne treba ni govoriti. Imajući u vidu sve ovo i mnoge prateće sadržaje i mogućnosti koje nova tehnologija nudi postavlja se jedno neizbežno pitanje "Kuda sve to vodi?". Jedno je sigurno, s obzirom na činjenicu da je digitalizacija zakoračila krupnim koracima u naše živote, da smo, za razliku od ranijg perioda unazad od nekoliko desetina godina, počeli sve više vremena da provodimo koristeći "čuda" tehnike, zaboravili na mnoga lepa druženja i trenutke koje smo odvajali za ta druženja, a to vreme "posvetili" spravicama koje su, mnoge od nas, učinile zavisnim prema njima. Nastupilo je vreme lagane desocijalizacije ličnosti, korisnika IT tehnologija, jer, Bože moj, druženja nam skoro nisu ni potrebna kada sve informacije, koje su nam bukvalno na "dohvat" ruke, možemo dobiti pritiskom na nekoliko tastera i, informacija je tu... iz nauke, kulture, sporta, umetnosti, života... Mnogi su požurili, brže-bolje, da iskoriste blagodeti novih tehnologija, stvarajući nova "umetnička dela" koja im omogućavaju mnogobrojne alatke i aplikacije koje im se nude... Iskren da budem, moje mišljenje je da su ta nova "umetnička" dela kratkog daha, trajaće nekoliko leta i, kao što su došla, nestaće polako sa umetničke scene... To je neminovnost jer prava umetnost opstaje bez obzira na sve mogućnosti koje se u savremenom svetu nude...

Ovde se postavlja i jedno novo pitanje kada je reč o duhovnosti. Koliko nove tehnologije utiču na duhovnost njihovih korisnika. Mnogi će verovatno reći da ne utiču. Ja, lično, mislim da veoma utiču i to tako što je, zahvaljujući upravo novim tehnologijama, čovek polako došao u situaciju da sve više nema vremena koje bi posvetio isključivo sebi. Da se duhovno nadograđuje, da se posveti porodici, prijateljima i veri koja nam je svima i te kako potrebna. A da bi bio prisutan u tom segmentu lične nadogradnje mora se biti sam. Sam sa sobom, sam pred Bogom...

O svim i ovim segmentima bi mogle da se razviju mnogobrojne priče zasnovane na različitim mišljenjima ljudi iz mnogih miljea jer, svako ima neku svoju priču i razgloge koje će da, na ovaj ili onaj način, zastupa i brani. Na ovom mestu bih, veoma rado, itakao da postoje ljudi, organizacije i udruženja koji vode računa da se ne dozvoli upravo tim novim nadolazećim tehnologijama da nam okupiraju naše tanano ljudsko biće učinivši nas zavisnicima od njih. Jedno takvo udruženje je upravo i Udruženje E-razvoj, na čelu sa veoma agilnim Slobodanom Krstićem - Krletom, koji je shvatio, izgleda na vreme, da pomoću svojih Konferencija, Okruglih stolova i nada sve neformalnim druženjem, pokuša da, zajedno sa ostalim učesnicima, ne dozvoli da sve te tehnologije ne budu vlasnici nas samih već da se stvari postave na svoje mesto tako što će one nama biti u službi a ne mi njima. E-razvoj je Udruženje koje pravi mostove spajajući ljude raznih profesija, interesovanja i godišta čineći život svim korisnicima lepšim, interesantnijim i boljim.

Autor: Rajko R. Karišić

Autor teksta: Prof. dr Marijana Vidas Bubanja, Predsednik Skupštine Udruženja e-Razvoj
Tekst dostavljen za objavljivanje: 29.11.2018. godine

Digitalna transformacija Srbije – Imamao li pravo na neuspeh?

Još je autor Don Tapskot u svojoj knjizi  “The Digital Economy: Promise and Peril in the Age of Networked Intelligence“ iz 1996. godine govorio  o dobu mrežne inteligencije (“Age of Networked Intelligence”) gde se ne radi samo o “povezivanju tehnologije ... pametnih mašina … već i o povezivanju ljudi putem tehnologije” što “znači kombinovanje inteligencije, znanja i kreativnosti za prodore u kreiranju bogatstva i u socijalnom razvoju”. U toj svojoj tvrdnji Tapskot objašnjava odnos između nove ekonomije, poslovanja i nove tehnologije, kako oni omogućavaju jedni druge i kako se suština moći digitalnih tehnologija nalazi upravo u mogućnosti da uspešno poslujemo i kvalitetnije živimo.

Novi tehnološki prodori i veća zrelost digitalnih tehnologija uslovila je i drugačije sagledavanje procesa digitalizacije privrede i društva. Tako na primer, agencija Deloite u članku „What is Digital Economy?“ konstatuje da digitalna ekonomija danas predstavlja “... ekonomske aktivnosti koje su rezultat milijardi svakodnevnih onlajn konekcija između ljudi, kompanija, uređaja, podataka i procesa. Osnova digitalne ekonomije je hiperkonektivnost što znači rastuća međupovezanost ljudi, organizacija i mašina koju omogućava Internet, mobilne tehnologije i internet stvari (IoT)”.

Dok su u 90-tim godinama ekonomske promene uglavnom bile vezane za pojavu Interneta koji ostaje osnova rasta digitalne ekonomije, u 2000-tim i 2010-tim godinama pojava novih ICT je dalje podstakla digitalizaciju poslovanja i širenje i dinamiku ekonomkih promena. Ove tehnološke inovacije uključuju ugrađivanje i povezivanje senzora u sve veći broj uređaja i objekata (Internet stvari); pojavu novih uređaja koje primenjuju krajnji korisnici (mobilni telefoni, pametni telefoni, tablet urađaji, notebook računari, laptop računari, 3D printeri); nove digitalne modele (oblak računarstvo, digitalne platforme, digitalni servisi); rastuću industriju korićenja podataka širenjem tehnologije velikih podataka (Big Data), data analitike, na algoritmima zasnovanog odlučivanja (algoritmic decision makeing); i primenu novih tehnologija automatizacije i robotike.

Uspešna digitalizacija zato nije samo “dodatak” postojećim poslovima, već podrazumeva promenu procesa, organizacione strukture, kadrova, ukupne kulture. Poslovni ekosistem menja se iz temelja. Skraćenjem inovacionih ciklusa tempo disruptivnih promena postaje izuzetno brz. Potrebe za promenom poslovnih modela i porocesa bitno se skraćuju na samo 3-4 godine, što privredne subjekte stavlja pred složene izazove. Lideri takvih promena moraju imati višestruke sposobnosti, znanja i know-how.

Srbija je prepoznala da je tranzicija u informaciono društvo i digitalnu ekonomiju širokom upotrebom informaciono-komunikacionih tehnologija i pametnih industrija ključna za dalji ekonomski razvoj. Takođe, u poslednjoj dekadi Srbija je značajno napredovala u smislu razvoja i infrastrukure za primenu digitalnih tehnologija i same njihove implementacije, ali su određene nejednakosti još uvek prisutne bilo da se posmatra relacija prema rezvijenim zemljama, Evropi, zemljama regiona, ili da se prate razlike u okviru domaće privrede između pojedinih industrijskih grana, preduzeća, ili regiona.

Analiza IKT infrastrukture u poslovnom sektoru privrede Srbije pokazuje da je u 2017. godini 99,7% preduzeća u Srbiji koristilo računar i imalo pristup Internetu, a 80,4% imalo VEB sajt, što je u rangu EU. Međutim, kada se analiziraju indikatori implementacije digitalnih konekcija za realizaciju privrednih aktivnosti (e-trgovinske transakcije) ili društvenih usluga (korišćenje servisa e-uprave), zaostatak Srbije postaje evidentniji. Tokom 2017. godine 41,4% preduzeća naručivalo proizvode/usluge onlajn, a svega 23,8% preduzeća je primalo porudžbine (izuzev imejl-porudžbina) putem Interneta. Domaća preduzeća tek počinju da koriste prednosti servisa koncepta VEB 2.0, tako da 28,6% preduzeća koristi neku od društvenih mreža za potrebe svog poslovanja. Domaća preduzeća zaostaju i kada je u pitanju menadžment u lancu snabdevanja jer nizak procenat preduzeća koristi ERP i CRM softvere (11,8% i 22% respektivno). Usluge klaud (cloud) servisa putem Interneta plaća u 2017. godini samo 9,3% preduzeća.

Zaključak koji nedvosmisleno sledi jeste da Srbija postojeću osnovu za intenzivnu digitalizaciju svoje privrede ne koristi na adekvatan način, i da to radi nedovoljno brzo u odnosu na svoje konkurente. Srbija se zapravo našla u tzv. „novom digitalnom jazu“ koji pokazuje da zemlja nema dovoljno sposobnosti i kapaciteta da ostvari pravi uticaj od primenjene ICT za transformaciju svoje ekonomije i društva, ostvarivanje održivog razvoja i unapređenje poslovanja domaćih preduzeća. Prioritetne akcije zato moraju biti preduzete upravo u ovom smeru.

Podlogu moramo tražiti u nastojanju da oblikujemo novi prostor saradnje unutar domaćeg privredng sistema u kome će postojati stalan rad na unapređenju osnove za razvoj digitalne ekonomije i društva u sve svoje tri bitne komponente: 1) TEHNOLOŠKOJ koja se bavi daljim razvojem i unapređenjem kvaliteta postojeće fizičke infrastrukture, 2) KAPITALNOJ koja obezbeđuje finansiranje aktivnosti i bavi se raspoloživišću potrebnog kapitala i 3) REGULTORNOJ koja stvara pravnu infarstrukturu za novi poslovni ambijent.

Za ostvarivanje digitalne ekonomije je neophodno znanje. Raspoloživost infrastrukture ili tehnoloških rešenja ne daje očekivane rezultate ako nije iskorištena na pravi način. Ciljevi srpske ekonomije zato moraju visoko rangirati pitanje znanja, obrazovanja, nauke i informatičke pismenosti. Potrebno je kreirati znanja u različitim društvenim kategorijama od mladih, preko onih radno sposobnih, do onih koji aktivno učestvuju u digitalnoj ekonomiji, ali ne kao kreatori vrednosti, već kao mentori, savetnici ili prosto korisnici.

Upravljanje znanjem i podela znanja igraju ključnu ulogu u definisanju kapaciteta nacionalne ekonomije da identifikuju adekvatan odgovor na nove tehnološke izazove i pomake. Znanje kao faktor koji obuhvata neophodnu infrastrukturu koja omogućava digitalnu transformaciju putem otkrivanja, razumevanja i učenja o novim tehnologijama, obuhvata sledeće podfaktore: 1) talente koji predstavljaju obrazovanu radnu snagu koja poseduje sposobnosti za realizaciju procesa digitalizacije; 2) rapoloživost talenata uslovljenu sistemom edukacije i treninga (obrazovanje); 3) naučnu koncentraciju koja ukazuje na značaj ulaganja u istraživanje i razvoj i proizvodnju znanja koji su neohodni u novoj digitalnoj ekonomiji.

Ovako složeni zadaci mogu biti spovedeni samo kroz saradnju i zajedničko delovanje svih učesnika procesa koji uključuju državu, privredni sektor, akademiju, naučni sektor, do samih korisnika koji se sada interaktivno mogu uključiti i svojim stavovima i idejama doprineti uspešnijoj realizaciji zadataka. Formiranje ukupnog ambijenta koji će podržati digitalizaciju u najvećoj meri je u nadležnosti države, od donošenja pravne regulative i normi,  do definisanja tehničkih standarda ili digitalnih modela rada i poslovanja. Međutim, onaj najdinamičniji i proaktivni element svakako je vezan za preduzeća koja će kroz međusobnu saradnju, razmenu znanja i iskustva doprinetu realizaciji procesa digitalne transformacije domaće privrede.

Upravo u ovom segmentu Udruženje e-Razvoj nalazi svrsishodnost i opravdanost svog delovanja i svojih aktivnosti. Okupljajući stručnjake različitih profila (informatika, ekonomija, pravo, menadžment) omogućavajući im poslovnu saradnju i otvarajući puteve za razmenu znanja, ideja i iskustva Udruženje predstavlja platformu koja kreira dodatnu vrednost kako za svoje članove, tako i za domaću privredu i društvo u celini. Sa ambicijom da postane pokretač razvoja i otvori svojim članovima prostor za dalje eksperimentisanje, saradnju i učenje sa svojim okruženjem eRazvoj zapravo radi na:

a) Podizanju svesti i spremnosti na svim nivoima od pojedinca, preduzeća, do države da se suoče sa potrebom digitalizacije - izazovima, rizicima i efektima koje ona donosi,

b) Pokretanju vlastitog procesa transformacije i promena kako bi se prilagodili novom poslovnom i društvenom digitalnom ambijentu i živeli i radili kvalitetnije i bolje.

Autor: Prof. dr Marijana Vidas Bubanja

Autor teksta: Ivan Mladenović, član UO Udruženja e-Razvoj - predstavnik kompanije Clico
Tekst dostavljen za objavljivanje: 22.11.2018. godine

Razvoj Interneta označio je prelazak s analognog na digitalni sistem komunikacije. Samim tim, način na koji funkcionišu korporativni sistemi poprimio je elektronski oblik, te su nam sada dostupne opcije, kao što su e-mejl, e-uprava, e-zdravstvo, e-porezi i druge. To su sve digitalni servisi koji imaju za cilj da olakšaju naše živote, ali i da uvedu veću efikasnost u savremeno poslovanje.

Ovo znači da sve što nam je sada potrebno za sprovođenje većine poslovnih aktivnosti jesu uređaji poput pametnih telefona, tableta, laptopova ili kompjutera i pristup Internetu. Štaviše, prefiks „e“ podrazumeva smanjenu administraciju, detaljnije i preciznije izveštaje i jednostavnije i preglednije poslovanje. Nažalost, novom načinu poslovanja, prilagodio se, osim kompanija, i kriminalni milje, takozvani hakeri, koji umesto tradicionalnog oružja koriste kompjuter, programersko znanje i vrhunsko poznavanje informacionih sistema. Posledice su konstantni upadi u mreže kompanija i krađa korporativnih podataka, čija vrednost je, usled ovakvog razvoja događaja, skočila nebu pod oblake.

Oni se ne šale

Za sve koji se pitaju o motivima digitalnih prestupnika, njihov cilj nije zabava, već beskrupulozna eksploatacija korporativnih podataka radi ostvarivanja finansijske koristi. Načini za zaradu u oblasti sajber kriminala su višestruki, najviše zbog činjenice da zaposleni u kompanijama predstavljaju najslabije karike u lancu zaštite podataka, čega su hakeri savršeno svesni.

Kako zbog nedovoljne informisanosti, tako i zbog, u pojedinim slučajevima, malicioznih namera, zaposleni otvaraju prostor za hakersko delovanje skidanjem i otvaranjem sumnjivog sadržaja. Ovakve poklone hakeri oberučke prihvataju i koriste za upade u informacione sisteme kompanija, stičući na taj način pristup najpoverljivijim korporativnim podacima i preuzimajući kontrolu nad uređajima u mreži. Nakon toga, oni mogu da biraju da li će da iskoriste svoju poziciju za skidanje novca s kompanijskog računa, prodaju informacija od značaja konkurenciji ili pak ucenu menadžmenta.

Zabrinjavajuća statistika

Ako imate bilo kakve sumnje u isplativost hakerskh aktivnosti, rezultati najnovijih globalnih istraživanja, u koja je uključena i Srbija, a koje prati Clico, kao kompanija specijalizovana za oblasti zaštite podataka, umreževanja informacionih sistema i njihovog upravljanja, pokazuju da je vrednost godišnje štete, prouzrokovane sajber napadima, dostigla 100 milijardi dolara!

Ni ostale statistike nisu ohrabrujuće:

1. Na svakih 39 sekundi dogodi se po jedan hakerski napad;

2. Preko 90% upada u informacione sisteme odigrava se u vladinim sektorima i maloprodajnoj i tehnološkoj industriji;

3. 43% sajber napada pogađa male kompanije - 64% pretrpelo je napade preko veb aplikacija, 62% suočilo se s posledicama fišinga i socijalnog inženjeringa, 59% susrelo se s malverom i botnetom, 51% iskusio je DDoS napade;

4. Usled rastućeg trenda povezivanja poslovnih infrastruktura, vrednost prosečne štete, koja nastaje upadom u informacione sisteme, 2020. godine, prevazići će cifru od 150 miliona dolara;

5. Počevši od 2013. godine, kao posledica upada u informacione sisteme, blizu 4.000 zapisa biva ukradeno svakoga dana, 158.727 svakoga sata, 2.645 svakoga minuta i 44 svake sekunde;

6. U jednom trenutku, preko 75% zdravstvene industrije bilo je zaraženo malverom;

7. Krajem 2016. godine, broj DDoS napada povećao se za 140%;

8. Cybersecurity Ventures, kompanija koja sprovodi istraživanja i priprema izveštaje na temu sajber kriminala, procenjuje da će troškovi zaštite podataka nastaviti da rastu, te da će dostići cifru od jednog biliona dolara u periodu između 2017. i 2021. godine;

9. Potreba za stručnjacima za sajber bezbednost nastaviće da otvara nove radne pozicije u IT sektoru - procena je da će se samo u Americi broj nepopunjenih radnih mesta za navedeni profil, do 2019. godine, popeti na 1.5 milion;

10. Internet of Things nastavlja da nosi sa sobom, kako mogućnost olakšane razmene podataka, tako i povećan rizik od sajber napada - očekuje se da će se broj povezanih uređaja, do 2020. godine, kretati između 50 i 200 milijardi;

11. Svega 38% organizacija, na globalnom nivou, tvrdi da je adekvatno pripremljeno za sofisticirane sajber napade.

Manji ne znači i sigurniji

Većina vlasnika manjih kompanija mišljenja je da su isključivo velike kompanije mete hakerskog delovanja. Upravo zbog takvog rezonovanja, hakeri su preusmerili arsenal svojih veština na njihovo poslovanje. Zahvaljujući prostoru za hakerske aktivnosti, koji manje kompanije ostavljaju nepreduzimanjem adekvatnih ili nikakvih mera zaštite, broj upada u njihove korporativne mreže drastično se povećava iz godine u godinu. U prilog tome govore i rezultati analize kompanije Clico, najvećeg specijaizvanog distributera mrežnih i sigurnosnih sistema na istočnoevropskom tržištu, koji pokazuju da skoro 50% hakerskih napada pogađa manje kompanije!

Rezultat? Desetine i stotine hiljada evra pričinjene štete po kompaniji! Ako se pitate kako je moguće da su hakerima interesantnije kompanije s manjim obimom posla od multinacionalnih giganata, čiji godišnji promet se meri u milijardama evra, logika je jednostavna. Zašto bi se mučili oko informacionih sistema velikih kompanija, s visokim nivoom zaštite, kada su im ostavljena širom otvorena vrata informacionih sistema manjih kompanija?

Dobro, to je logika. Ali kakva je računica? Još prostija: oštetite svaku od, npr. 10 manjih kompanija, za 50.000 evra i završite bogatiji za pola miliona evra! Nije loše za nekoliko dana ili nedelja posla, zar ne? Dakle, ono što treba da se zapitate, pre nego što donesete odluku o tome da li ćete preduzeti korake u pravcu zaštite poslovanja svoje kompanije, jeste da li ona može da preživi eventualnu štetu u navedenom ili i mnogo većem iznosu. Mnogi se sada verovatno pitaju kako to da nemaju priliku da češće slušaju ili čitaju o hakerskim napadima na manje kompanije u medijima. Razlog je taj što oni ne privlače toliku količinu senzacionalizma kao napadi na gigantske, multinacionalne kompanije.

Razmislite ... Hakerski napad koji ošteti veliku farmaceutsku ili tehnološku kompaniju, s kancelarijama širom sveta, zahvaljujući njenom globalnom uticaju, momentalno postaje međunarodna vest. Nasuprot tome, omanja kompanija, koja posluje na lokalnom nivou, ne predstavlja toliku atrakciju za medije, što zbog ograničenog uticaja, što zbog manje vrednosti potencijalnog gubitka. Ipak, budite sigurni da će taj „manji“ gubitak pre biti poguban za vas, kao vlasnika manje kompanije, nego znatno veći gubitak za ogromne korporacije, kojima i sume od po nekoliko miliona evra predstavljaju „siću“. I dalje ne verujete? Zapitajte se onda da li bi teže pao gubitak u vrednosti od 2 miliona evra Google-u ili vašoj kompaniji gubitak u vrednosti od 200.000 evra.

Srbija na mapi sajber bezbednosti

Obezbeđeni informacioni sistemi ne odvraćaju samo hakere od potencijalnih pokušaja napada, već čine i korporativne mreže odličnim platformama za podršku nadolazećim tehnologijama koje povećavaju efikasnost i smanjuju troškove poslovanja. Ipak, ono što i dalje predstavlja prepreku na putu ka podizanju svesti kompanija u Srbiji i regionu o neophodnosti preduzimanja odgovarajućih bezbednosnih IT mera jesu nedovoljna informisanost i nepotpuno razumevanje sajber kriminala.

Samim tim, prvi korak ka bezbednijem informacionom okruženju jeste edukacija zaposlenih. Stoga kompanija Clico, kao zastupnik najistaknutijih svetskih proizvođača bezbedonosnih IT rešenja, kao što su HPE Aruba, Arista Networks, Juniper Networks, Forcepoint, Thales, Rubrik, Ucopia, SonicWall, Tufin, Rapid7, A10 Networks, Linkify, Pulse Secure, Mobile Iron i Imperva, redovno organizuje radionice i predavanja kako bi ukazala na potencijalne opasnosti kojima smo svi izloženi.

Jedan od najoriginalnijih i najpraktičnijih metoda kompanije Clico za određivanje nivoa „borbene gotovosti“ kompanija, kada je u pitanju sajber bezbednost, jeste sprovođenje testiranja unutar samih kompanija. Tokom testiranja, menadžment i zaposleni bivaju izloženi različitim „mamcima“, nakon čega se, na osnovu njihovih reakcija, utvrđuju ranjivosti sistema, a zatim, u skladu s navedenim reakcijama, preduzimaju odgovarajuće mere zaštite. 

Nakon edukacije, najvažnija je preventiva u vidu sajber zaštite, nešto na čemu svaka savremena kompanija treba da bazira svoje poslovanje. Nažalost, mnoge kompanije rukovode se nerealnim i krajnje rizičnim zakonom verovatnoće u vidu stava „Neće baš nas od svih“, što neretko ima za posledicu privremen, pa čak i permanentan prestanak rada. Ovakav pasivan pristup posledica je i nedovoljnog poznavanja same tematike, kako od strane poslodavaca, tako i od strane zaposlenih. Upravo zbog toga, eksperti za sajber bezbednost kompanije Clico pružaju besplatne konsultantske usluge i savete u vezi s oblastima zaštite podataka, umrežavanja informacionih sistema i njihovog upravljanja, a sve s ciljem pronalaženja najefikasnijih bezbednosnih IT rešenja, kojima će kompanije zaštititi i sebe i svoje zaposlene od hakerskih napada.

Da li je vaša kompaija bezbedna?

Nakon što su pojedine domaće kompanije pretrpele, kao posledica hakerskih napada, gubitke u vrednosti od po nekoliko desetina, pa čak i stotina hiljada evra, postali smo svedoci prepoznavanja potrebe od strane privatnog i državnog sektora za preduzimanjem mera digitalne zaštite. Ovo je logičan razvoj događaja, jer posledice ignorisanja sve učestalijih sajber pretnji, kao što smo imali priliku da vidimo, čitajući statistiku, mogu biti više nego ozbiljne.

U nameri da omogući kompanijama izbor najefikasnijih alata za zaštitu podataka, kompanija Clico objedinila je najsavremenije bezbednosne tehnologije, kao što su NGFW, Web/Email Security, DLP, UEBA, Networking, Data Center, WiFi, Vulnerability Management i Penetration Testing, SIEM, Policy Security Orchestration, Next-Gen Backup, Mobile Device Management, SDN, WAF i Database Encryption. Štaviše, pokrenuli smo i svoj Competence Center, sačinjen od vrhunskih bezbednosnih inženjera, koji omogućava kompanijama da saznaju sve o zaštiti podataka, umrežavanju sistema i njihovom upravljanju, kako o aktuelnim pretnjama, tako i o dostupnim rešenjima.  

Želja nam je da svakoj kompaniji obezbedimo najoptimalnije bezbednosne uslove za sprovođenje svakodnevnih poslovnih aktivnosti.

Šta nas čeka?

Imajući u vidu da su napori, kako kompanija za izradu bezbednosnih IT rešenja, tako i sajber kriminalaca, usmereni ka ostvarivanju tehnološke prednosti, budućnost će nam doneti konstantnu trku u „naoružanju“. Samim tim, one kompanije koje budu posvetile vreme edukaciji zaposlenih i koje budu primenjivale najsavremenija bezbedonosna rešenja biće znatno zaštićenije od upada nepozvanih „gostiju“ u korporativne mreže.

Upravo zbog toga, fokus kompanije Clico, u narednom periodu, biće na edukaciji tržišta kompletne jadranske regije i partnerskom odnosu s kompanijama koje moraju da se uhvate u koštac sa specifičnim i kompleksnim bezbednosnim rešenjima kako bi nesmetano nastavile svoje poslovanje.

Autor: Ivan Mladenović

Autor teksta: Mr Violeta Kalanj, član NO Udruženja e-Razvoj
Tekst dostavljen za objavljivanje: 23.10.2018. godine

Za trenutak zastanimo i sagledajmo u kojem pravcu svet ide. Šta se sve promeni za vreme jednog žtvotnog veka čoveka i kojom brzinom. Npr. neki se sećaju da nismo imali struju ni TV, a sad putem raznih IT tehnoligija razgovaramo sa osobama koje su na drugom kraju sveta. Jasno je da je u centru celog tog napredka, industrijalizacije, automatizacije, modernizacije, digitalizacije i sl. čovek, sa kojim sve počinje i sa kojim se verovatno sve završava. Dakle, stoji čovek, ali ne kao induvidualan igrač, već čovek kao deo ekipe. Građenje poslovnih veza putem direkne komunikacije, komunikacije „uživo“, a ne „on line“, među poslovnim ljudima je ključna osnova za sve vrste napredka. Izgradnja poverenja sama po sebi je dug poces koji zahteva mnogo ulaznih elemenata i baza je dugoročne poslovne, a i svake druge veze. Formalna, a posebno neformalna druženja ubrzavaju taj proces građenja čvrstih i pouzdanih poslovnih veza koje imaju perspektivu.

Autor: Mr Violeta Kalanj

Registrovani članovi Udruženja e-Razvoj svoje tekstove mogu dostavljati na Email: office@erazvoj.com.

Tekstove pisati u Word-u bez slika. Posle eventualnih dogovora tekstovi će biti objavljeni.